Значение приделов в формировании региональной традиции в сербской средневековой архитектуре
DOI:
https://doi.org/10.18688/Ключевые слова:
средневековая сербская архитектура, приделы, архитектурная типология, объемно-пространственная композиция храмаАннотация
В докладе анализируется развитие элементов, во многом определяющих национальную специфику сербского храмового зодчества, — особых приделов, связанных с местными культами. Эти приделы появляются в сербских храмах в начале XIII в., т.е. в период становления национальной архитектурной традиции. На всем протяжении ее существования приделы определенным образом размещались в пространстве храмового комплекса, влияя на архитектурную типологию, объемно-пространственную композицию и программу монументальной декорации храмов.
Библиографические ссылки
Babić G. Les chapelles annexes des églises byzantines: fonction liturgique et programmes iconographiques. Paris, 1969.
Chatzitryphonos E. To peristoo stin ysterobyzantini ekklisiastiki architektoniki. Schediasmos — leitourgia. Thessaloniki, 2004.
Ćurčić S. Architectural Significance of Subsidiary Chapels in Middle Byzantine Churches // Journal of the Society of Architectural Historians. 1977. Vol. 36. No. 2. P. 94–110 .
Korać V. Ľ architecture de Dečani, tradition et innovation // Дечани и византиjска уметност срединном XIV века. Међународни научни скуп поводом 650 година манастира Дечана. Септембар 1985. Београд, 1989. С. 149–157.
Krautheimer R. Early Christian and Byzantine Architecture. Harmondsworth, 1975. P. 536.
Teteriatnikov N. Upper-Storey Chapels near the Sanctuary in Churches of the Christian East // Dumbarton Oaks Papers. 1988. Vol. 42. P. 65–72.
Theis L. Die Flankenräume im mittelbyzantinischen Kirchenbau. Wiesbaden, 2005.
Бабић Г., Кораћ В., Ћирковић С. Студеница. Београд, 1986.
Джурич В. Византийские фрески. Средневековая Сербия, Далмация, славянская Македония. М., 2000. С. 122–123.
Ђурић В. J. Црква Св. Петра у Богдашићу и њене фреске // Зограф. 16. Београд, 1985. С. 31–36.
Мальцева С.В. Церковь Успения Богородицы в Студенице: византийские истоки и становление сербской региональной традиции // Архитектура Византии и Древней Руси IX–XII вв. Труды Государственного Эрмитажа. LIII (53). СПб., 2010. С. 282–299.
Ђурић В. Преокрет у уметности Немањиног доба // История Српског народа. Књ. I. Београд, 1981. С. 275. Шупут М. Цариградски извори архитектуре цркве Св. Николе у Куршумлиjи // Стефан Немања — Свети Симеон Мироточиви. Историjа и предање: Међународни научни скуп. Септембар 1996. Београд, 2000. С. 171–178.
Ђурић В. Сопоћани. Београд, 1963.
Калић J. Европа и Срби. Средњи век. Београд, 2006. С. 242–243.
Кандић О. Градац: историjа и архитектура манастира. Београд, 2005. С. 48.
Кашанин М., Бошковић Ђ., Миjовић П. Жича. Београд, 1969.
Кашанин М., Чанак-Медић М., Максимовић J., Тодић Б., Шакота М. Манастир Студеница. Београд, 1986.
Кашанин М., Чанак-Медић М., Максимовић J.,Тодић Б., Шакота M. Манастир Студеница… С. 15, 29–30.
Кораћ В. Jеднобродна црква са куполом у византиjскоj архитектури XI и XII века // Кораћ В. Између Византиjе и Запада. Одабране студиjе о архитектури. Београд, 1987. С. 77–85.
Кораћ В. Архитектура византиjског света. Београд, 2005. С. 276–284.
Максимовић Љ. Византиjски свет и Срби. С. 117.
Максимовић Љ. О години преноса Немањиних моштиjу у Србиjу // Максимовић Љ. Византиjски свет и Срби. Београд, 2008. С. 305–312
Максимовић Љ. Почеци освоjачке политике // Историjа српског народа. Од наjстариjих времена до Маричке битке (1371). Београд, 1981. С. 437-448
Мальцева С. В. Триконхи в архитектуре Сербии второй половины XIV века // Лазаревские чтения: Искусство Византии, Древней Руси, Западной Европы. Материалы научной конференции 2010 (в печати).
Мано Зиси Ђ. Ископавања на Царичином граду 1949-1952 године // Старинар. III–IV. Београд, 1955. С. 158–164.
Марковић О. Прилог проучавању архитектуре манастира Сопоћана // Саопштења. VIII. Београд, 1969. С. 97–98
Ненадовић С. М. Шта jе краљ Милутин обновио на цркви Богородице Љевишке у Призрену // Старинар. Н. С. V–VI. Београд, 1956. С. 205–225
Ненадовић С.М. Богородица Љевишка. Њен постанак и њено место у архитектури милутиновог времена. Београд, 1963. Табл. IV–V.
Николић Р. Прилози проучавању живописа из XIII и XIV века у области Раса. Житиjе Светог Саве на фрескама сопоћанског ђаконикона // Рашка Баштина. 2.Краљево, 1980. С. 71–85.
Петровић М. Студенички типик и самосталность српске цркве. Београд, 1986. С. 11–41.
Петровић М. Црквено-државна идеологиjа светога Савве у Студеничком типику // Осам векова Студенице. Зборник радова. Београд, 1986. С. 75–83.
Поповић Д. Српски владарски гроб у средњем веку. Београд, 1992.
Поповић С. Распоред капела у византиjским манастирима // Саопштења. XXVII–XXVIII. Београд, 1995–1996. С. 24–37.
Тодић Б. Грачаница. Сликарство. Београд, 1999. С. 132-134
Тодић Б. Старо Нагоричино. Београд, 1996;
Кораћ В. Старо Нагоричино, Црква Св. Ђурђа // Кораћ В. Споменици монументалне српске архитектуре XIV века у Повардарjу. Београд, 2003. С. 37–80.
Тодић Б., Чанак-Медић М. Манастир Дечани. Београд, 2005.
Ћирковић С., Кораћ В., Ђурић В. Пећка Патриjаршиjа. Београд, 1990.
Ћурчић С. Грачаница: историjа и архитектура. Приштина, 1988. С. 87, 91–95.
Чанак-Медић М. Да ли jе Давидовица изгледала као гробне цркве Немањића // Саопштења. XIII. Београд, 1981. С. 67–75.
Чанак-Медић М. Првобитни спољни изглед цркве Успења Богородице у Морачи // Саопштења. XX–XXI. Београд, 1989. С. 19-33.
Чанак-Медић М. Свети апостоли у Пећи са дозиданим грађевинама // Архитектура прве половине XIII века. II. Споменици САСВ. Београд, 1995. С. 34.
Чанак-Медић М. Свети Ахилиjе у Ариљу. Београд, 2002.
Чанак-Медић М., Бошковић Ђ. Архитектура Немањиног доба. I–II. Београд, 1986–1989.
Шупут М. Богородичина црква у Студеници као култна грађевина у оквиру византиjске архитектуре свога времена // Студеница и византиjска уметност око 1200. године. Међународни научни скуп поводом 800 година манастира Студенице и стогодишњице САНУ: Септембар 1986. Београд, 1988. С. 139–145.
